Sadrzaj materijalne tacke

Osmeh, plava kosa, lepota i sirina.

Sve se stopilo u jednu tacku. Jednu materijalnu tacku.

Jos jedno ime uklesano u kamenu, na putu kojim se ne sme ici. Stoji tu kao opomena.

Stoji da upozori sve one koji zaborave na osmeh. Da ih upozori, kojim putem ne smeju ici.

Jako je tesko osecanja na papir staviti. Ali tuga i zalost su jedna od njih. Bes. Moguce...

Bes zbog izgubljenog zivota, bes zbog ugasenog osmeha i buktinje radosti.

Sve se sklopilo u jednu materijalnu tacku... Kao mala tacka iznad slova J, tako je malo postalo. I bez reci, bez upozorenja, bez ikakve naznake - ugasio se osmeh.

Detalje ne znam - mada nisu ni bitni - mladi zivot je ugasen. Sam od sebe.

I sada, dok negde u beznadju i tami hodas, dok se boris za vazduh i trazis izlaz iz agonije, seti se...

Seti se sunca koje ti je milovalo lice, seti se zvezda koje su se gasile pred tvojim ocima.

Seti se drugova i prijatelja koji su te voleli, seti se plocnika koji bez tebe nije mogao opstati.

Ne plasi se - izgubiti se neces. Ni ne mozes - samo mozes da koracas pravo - nikako unazad. Koracaj pravo sa sirom rasirenim rukama, i prihvati svaku molitvu koju ti upucujemo.

Prihvati svako srce koje je veceras sa tobom, i koje ce proliti suzu za tobom.

Zaplaci za svakog ko zaplace za tebe, i ko ti cvet na grob donese - samo tako, mozes dobiti oprost pred Bogom svojim.

Jer kada te je vec uzeo od nas, neka te primi sebi...

Rasiri ruke ptico, poleti u mrak, i ne boj se - svece upaljene zbog tebe bice ti vodilje kroz vecnu tamu, i strah ce nestati, i uvenuce kao sto cvet vene u mraku.

Ne daj se... Iako si pobegla, jos si deo nas...

Poslednji pozdrav,

D.

Konferencija u skupstini

Danas sam prisustvovao okruglom stolu o nacrtu zakona za reagovanje u kriznim situacijama.

Pa dobro, ne moze se bas nazvati okrugli sto, s obzirom da je bio u jednoj od sala u skupstini Srbije. U staroj zgradi.

Mnostvo sveta, ljudi, poznatih i nepoznatih... Lepi utisci, jer je konferencija prosla kako treba. Cak sam i stajao za govornicom. Naravno, dok jos nikog nije bilo. Pu, trebalo je da uzmem nekog da me fotografise.

Posle toga rucak u Manjezu... Ma milina.
Jeo sam biftek.

Osrednje pecen, pa jos malo slabije od toga.

Naravno, spoljasnjost je bila res. Zasto nisu jednostavno mogli da mi daju srednje pecen biftek? To je pitanje koje sam sebi postavio danas.
Da li je toliko tesko ispuniti zelju musteriji? Ili je u pitanju nesto drugo, neka zavera koja je usmerena protiv nas, ljubitelja bifteka? Da li to znaci da su krvavom bifteku dani odbrojani? Moguce je. A moguce je i da im rerna suvise jako pece.

Dobro, sredina je bila u redu.

Sve u svemu, lep dan. Merlot je bio fantastican.

Naravno, moja zena je o svemu tome obavestena. Postajem papucar. Ispravka, postao sam papucar.

A da li je zvanje papucara zvanje koje se sa ponosom nosi, ili, pak, svi mi papucari treba da se stidimo toga? Ja sam ponosan time sto sam papucar. To je jedan divan osecaj.
Ali opet, kada upitate nekoga da li je papucar, sve su sanse da ce vam ta osoba odgovoriti odricno. Zbog cega je to, zapitace se neko, kao i ja sto sam se zapitao.

Pa evo, da pocnem od pocetka.

Biti papucar znaci voleti nekoga. Biti papucar znaci paziti na nekoga, truditi se da toj osobi udovoljite kad god mozete, koliko god mozete. Biti papucar znati ciniti osobu koju volite srecnom.

Zasto je onda lose biti papucar? Mozda je bolje biti dupelizac? Da li su dupelisci na ceni? Uf, dupelisci. Dupelizaci. Dupelizci. Ne znam koja je mnozina od te reci. A mnozina sigurno postoji, cak i vecina. Uvek je lako biti nekom dupelizac. Ali, da li se isplati? Naravno da se isplati! Pa sta mislite, zasto svi tako lepo napreduju u partijskim krugovima?

Prvo sednice, pa clanovi veca, clanovi izvrsnih a zatim i upravnih odbora, nakon toga dolazi ili fotelja savetnika ministra, ili mesto u upravnom odboru nekog velikog preduzeca.

Kao sto je, na primer, Naftna Industrija Srbije.

Ali dobro, da ne gresim dusu, on ipak stiti interese Srbije u upravnom odboru NIS-a (a NIS je u vecinskom vlasnistvu Gazprom-a).

Koliko se secam, svako mesto u upravnom odboru nosi i odredjenu cenu. Naravno, za poslodavca, odnosno vlasnika preduzeca, sto znaci da clanovi upravnog odbora dobijaju plate zbog toga sto su clanovi upravnog odbora. A kada razmislimo, clan upravnog odbora nekog velikog preduzeca sigurno ima visoku platu.

Da uprostim - ako je prosecna plata u Srbiji 25-30 hiljada dinara, clan upravnog odbora nekog velikog preduzeca ima nekoliko puta vecu platu (kad kazem nekoliko, mislim bar 5-6 puta).

I ako je prosecna plata u Srbiji 30 hiljada (da podignemo sebi standard), onda clan upravnog odbora nekog velikog preduzeca zaradjuje ... 150 hiljada dinara? Najmanje?

Uf. Pa dobro, plata ministra +plata clana upravnog odbora = 250 hiljada dinara. Najmanje ;)

A da ne govorimo o sukobu interesa.

Pa dobro, covek se bavi politikom iskljucivo iz jednog jedinog razloga, a to je da pomogne gradjanima ove zemlje, mada se iz prethodne racunice cini da gradjani pomazu njega.
Ako bih se pozabavio dalje ovom temom, izracunao bih da su doprinosi od plata koji idu u drzavni budzet oko 60% (aproksimativna cifra), a od toga ide nekih 40-50% u penzioni fond, sto dovodi do cifre od oko 30% plate. Znaci, ako prosecan gradjanin zaradi 30 hiljada dinara mesecno, od toga 10 hiljada ide direktno u budzet Republike Srbije. Sto znaci, da za jednog ministra radi 10 ljudi.

A koliko bese imamo ministarstava? I za svakim ministrom trci bar jedan zamenik (nekoliko u praksi), vise savetnika i pomocnika (najmanje 5-6) i svi imaju priblizno iste plate.

Sto znaci da za jedno ministarstvo (ne racunajuci zaposlene u ministarstvu (sluzbenike itd) radi najmanje 100 ljudi.
Naravno, otisao sam na sajt Vlade, i video da je Vlada sastavljena od 26 zvanicnika. To su premijer, generalni sekretar, potpredsednici vlade i ministri.

I kada to izracunamo, i pokusamo da bacimo na papir, videcemo da za 26 clanova Vlade (a svaki od njih vuce oko 10 visoko placenih 'strucnjaka'), radi 2600 ljudi. Samo da bi oni imali mesecnu platu od 1000+ evra.

Zanimljiva cinjenica.

Ali to uopste nije velika stavka. Gde je predsednik, gde su poslanici (da, ima ih 250), gde su tu skupstinski o(d)bori, zatim instituti, i najbitnije Vladine agencije.

Ako pokusamo da to sve sracunamo, doci cemo do brojke od oko 1000 ljudi (naravno, i dalje ne racunamo obicne sluzbenike, i govorimo iskljucivo o Vladinim zvanicnicima, ne i o gradonacelnicima, predsednicima opstina itd.), i mozemo slobodno da kazemo da nekih 10 hiljada ljudi radi samo da bi visoko placeni zvanicnici i strucnjaci u Vladi imali dovoljno da izjutra kupe hleb i dva mleka.

Naravno, kada se govori o smanjivanju troskova, znamo da ce doci do smanjenja drzavnog aparata, i mozemo da kazemo da ce se broj zaposlenih smanjiti za 10 procenata. Nazalost, sumnjam da ce doci i do smanjenja broja ministarstava i Vladinih agencija, jer se svaki cas otvaraju nove.

Pa ce brojka ostati manje-vise ista.

A kada ministarka finansija govori o tome da cemo svi morati da stedimo, ja se opet upitam, zasto MI moramo da stedimo?

Ako je neko gledao Crnog Gruju (the movie), sigurno se seca ove dve recenice: 'Idemo u rat, da se bijete. Neki cete da poginete, a neki cemo i da se vratimo'.

Tuzna je takva realnost. Jer ovo nije film dame i gospodo, ovo je zivot u Srbiji.
Poceo sam da se smejem vestima iz sveta politike, jer vise ne znam ko vise laze i muti.

Naravno, politika je dosadna tema, ali sam morao da se osvrnem na to. Neki kriticari ce prigovoriti da sam suvise subjektivan, i da ti ljudi imaju breme velike odgovornosti na svojim plecima. Pa tim pre, gospodo i gospodje kriticari. Imaju veliko breme odgovornosti, i samim tim moraju da posluze za primer ovom narodu. Moraju sami da stegnu kais, a ne da idu na letovanja u Dominikansku Republiku i na skijanje u Colmar jaknama. Ova Vlada mora da pokaze da zaista zeli da stavi tacku na krizu.

U jednoj online browser igri koju igram imamo akciju da svake subote dajemo svoje plate u NBS. Akcija se siri, i polako uspeva. Mogli bismo da prenesemo tu akciju i na real life.
Zasto neko ko nista ne radi u svom zivotu, ne bavi se fizickim poslom, ne daje nikakav proizvod, ne radi nesto sto donosi novac, zasto taj treba da bude placen vise od nekoga ko zida kuce? Ili od nekoga ko je zaduzen za odnosenje smeca?
Da li to znaci da je poslanicki posao tezi od posla zidara, ili sakupljaca smeca? Bar da je na svakoj sednici skupstine prisutno svih 250 poslanika, ali to se NIJEDNOM nije dogodilo...

Bude ih po 20, 30... Nekad 100, nekad 150, nekad cak i 240... Ali za sta ti ljudi primaju svoje plate? Da li oni sastavljaju zakone? Da li rade nesto sto ce doneti boljitak ovoj drzavi?

U vreme Nikole Pasica biti poslanik znacilo je biti NEKO i NESTO. Ali, sada svaki dupelizac moze da postane poslanik. Ne zelim da uvredim one koji to nisu, ali slozicete se - neki ljudi su poslanici od 2000. godine.

Neki ljudi su ministri od 2000. godine.

Sto znaci, ako poslanik ili ministar ima platu cirke 1000 evra, on za godinu dana zaradi 12 hiljada. A za 9 godina je zaradio 108 hiljada evra. Zato sto je poslanik ili ministar.
Naravno, on ne placa parking niti putarinu.

Cak ga i kafa kosta 15 dinara.

Poslanici i ministri zive u stanovima od 50 kvadratnih metara, jer nemaju za vece stanove ili kuce. Poslanici i ministri ne placaju putarinu jer je preskupa, a oni nemaju dovoljno.

Pa zaista, neko ko je poslanik i zivi npr u Nisu, ako dolazi 5 puta nedeljno do Beograda, on bi placao nekih 5 hiljada dinara nedeljno putarinu. Za mesec dana, 20 hiljada.

A ako neko zivi u Nisu i radi u Beogradu, ili obrnuto? Pa ide kolima?

...

Nekako mi se cini da sve sto placamo drzavi, porezi, putarine, akcize na gorivo (a verujte, akcize su vece od cene goriva, i izadju preko 60 dinara po litru benzina i dizela), da sve to ide u fond za odrzavanje privida funkcionisanja pravne drzave.

Naravno, penzioni fond nije dovoljno veliki jer imamo veliki broj penzionera. Nije to losa stvar, iako mnogi to govore.
Sad bi da povecaju starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina. Pa coveku od 65 godina cemo ustupiti sediste u prevozu, pomoci mu da unese povrce sa pijace.

A taj covek u stvari radi kao i ostali.

On je presao vise od pola zivota, i ne moze da doceka tu penziju, ali ako ima 60 godina, on zna da ce to biti tek za 5 godina. Mada, mozda opet produze, na nekih 67. Pa na 70.

Mnogo ljudi ne doceka 65 godina zivota.
A kakav je zivot bez penzije i igre sa unucima? Ne onakav kakav zelimo.


Zato govorim, vicem: Obratite paznju. Docekajte penziju. Radite za nekog ministra. A kad vec 10% visine vase plate ide ministru, mozete i po jedan dinar da ide u fond za decu bez roditelja.
Taman bi mesecno bilo oko 5 miliona dinara za njih.


To je oko 50 hiljada evra. Malo je, ali puno znaci.

...

Ali da se okanem ove dosadne teme.

Kako ste mi vi danas? Da li ste rekli nekome da ga volite? Ako niste, uradite to. I ja cu :)

Volim vas puno.


doosan

Jos jedan (ne)obican dan

Fuck you all. Tako je jedan neimenovani lik iz jedne neimenovane serije zapoceo svoj blog. Iz nedostatka emocija i nedostatka insipracije zapocinjem ga i ja. Mnogi od vas nece ni procitati dalje od prve recenice. Ma daj, od prve reci. Mnogima ce se probuditi neki lazni moral koji gaje godinama i pokazuju ga kada god osete da je prigodna prilika za tako nesto. Ali ja ne. Imam moral, ali nije lazni. Nije me sramota sto psujem, nije me sramota da se smejem tudjoj nesreci. Cudi me to sto je ovaj grad zapao u takvo stanje laznog morala, da se i sam u njemu poceo gusiti, da je prestao da vidi sta je dobro a sta ne, vec da se vodi nekim tudjim principima, uvezenim preko raznih fiktivnih prica i kompanija u Srbiju. Da, sad nam jos i ukidaju vize - jos vise laznog morala za uvesti i prodati nesrecnim ljudima kojima je samo to jos ostalo u zivotu.

A kako drugima reci da smo siromasni? Tesko. Lakse je reci - on je korumpiran i lopov. Pa da, svako ko ima kintu je lopov. Tuzna je to istina.

Da se jos jednom dotaknem morala - paralelne veze. Od vas se ocekuje da budete verni osobi sa kojom ste, i da znate da je ta osoba sa nekim drugim, ali ne daj Boze da vi prevarite tu osobu sa kojom ste - samim tim ste prevarili i samog sebe, a i osobu sa kojom je osoba sa kojom ste vi. Prilicno konfuzno, zar ne?

Neko je nasao utehu u picu. Neko u necem drugom. Ja ne zelim. Tesko mi je da se setim i kada sam bio sa pravom, zrelom zenom. Sve se sada svodi na pirsinge, farbanje, tetovaze.
Cemu taj nakit, cemu slike? Cemu silikoni i farba na kosi, umetci?
Nekada si morao da padnes na kolena da bi odvukao devojku u krevet, danas joj samo kupis pice i provozas kolima - ne treba ti ni krevet, dovoljan je menjac.

A kada smo kod toga, dajte da se osvrnemo i na politicko stanje u Srbiji. Tamo nema niceg novog. SLEDECI!

Hah, uvek popularni Thompson, bio je kod pape, bar sam tako procitao - pa blago njemu, nasao je jos jedan nacin da promovise sebe i svoje pesme svojim fanovima. Drago mi je zbog njega. Mozda je najzad pronasao veru u Boga, pa ce prestati da peva pesme u kojima velica ratne zlocine. A opet, da li velica ratne zlocine ili narodne heroje, samo ce vreme odgonetnuti.

Nema vise prostora za razmisljanje o proslosti, samo mozemo da razmisljamo unapred. Ili pak, unazad, iza ledja, kako razmisljaju indijanci u Juznoj Americi - njima proslost dolazi spreda, a buducnost je iza - oni proslost vide... Buducnost im je uvek iza ledja, i oni je ne mogu videti... ;)

Mudro, zar ne?

Skorasnja poseta predsednika drage nam i prijateljske drzave je sve nas ostavila... Pa ravnodusnim. Nikakve reci hvale, nikakve reci pogrde. To je bio jos jedan obican dan u nasim zivotima.
Nema vise pevanja i mimohoda, nema vise parade za nekog ko dolazi da nas spasi - od cega? Ja nemam odgovor na to pitanje. Ali mozda nas treba spasti od sebe samih? WRONG!
Nikako! Meni je super ovde. U novoj 2010. zelim da... Zelim da ne zelim da odem odavde. Nadam se da se nekom ta zelja ispuni, jer ce se meni ispuniti. Ali daleko je pricati o novoj godini - pa danas je petak 13! Novembar mesec. Pa da. Haha. Nista se jos nije dogodilo. Nista. Mozda se nesto lepo desi veceras. Ma budalastine su sva ta sujeverja - to je samo jos jedan nacin da se opravdamo za gluposti koje pravimo. I za lazi koje smisljamo.

Ako smo vec sebe osudili da zivimo u ovakvom gradu, ako smo ovaj grad nacinili ovakvim kakav jeste (lep, ruzan, cist, prljav, smrdljiv, mirisljav, divan, veliki, mali - sve zavisi kako na to gledas), onda makar malo da ga ulepsamo dok smo tu.
Mozemo slobodno da zakljucimo da je taj lazni moral koji imamo u sebi u stvari proizvod nekih bivsih vremena, doba crvenih marama i belih kosulja. Mada parodija u svemu tome, bele kosulje su ostale, a umesto crvenih marama nose se crvene kravate! Hah! Ko tu koga vuce za nos? Hajde, dobro, ovi sadasnji, moderni komunisti i nisu toliko losi. Opet wrong. Fail za vladu. Veliki.

E da, svinjski grip. Jos jedna laz. Jos jedna navlakusa, ako mene iko pita. Obavezna vakcinacija? Gospodine sekretaru SKJ-a, gospodine Ministre, gospodine Tomice - skrati malo taj nos. Mnogo ti je porastao. A opet, sav sijas kada izadjes na televizor. Majkemi. Odgovorno tvrdim da taj gospodin Majkemi ima mnoogo manji rejting od originalnog gospodina Majkemi. Ovaj sadasnji je samo plagijator. Prodaje nam se prica da je grip opasan i da ce jedna trecina ljudi oboleti. Pa sta? Sta cemo sa tim da je sezona gripa svake zime? Sta cemo sa svim bolesnim ljudima? Sta cemo sa time sto NEMAMO domove zdravlja kakve bi trebalo da imamo? Ma hajte, zavaravamo sami sebe, verujemo u politicku reklamu. A i taj Novartis od koga uzimamo vakcine... Pa znalo se unapred.

Sve je ovo isplanirana prica.

A vi meni nemojte nista da verujete, ipak mi ovo govore mali ljudi koji cuce ispod malog mozga i kuju planove kako da osvoje svet. Videcete, tek ce oni da vam se jave...

Aj pozdrav

Doosan

Zapis prvi

Znak da je zabranjeno pušenje stoji, ali se ne poštuje. Sedišta su prljava, patos kao da je zaražen tifusom. Darko. Ditty. Još nešto, ali ne mogu da pročitam. Smoki na podu. Kapu ne skidam sa glave. Od crkve i pričesti ujutru, do putničkog voza za Beograd uveče. Surovi kontrast. Bar ne pada kiša. Mislim, u vozu. Iz dosade počinjem da se divim svojim pertlama. Tačnije, pertli na levoj cipeli. Čista je, za razliku od voza. Doduše, neonska svetla daju neku posebnu važnost ovom prostoru, i imam osećaj kao da se vozim ispod Lamanša.
Ma da. Ali juče.
Nasmejana lica... Koja sam ostavio u Novom Sadu... Lalinski govor par redova iza mene... E da, bitna stavka, idemo unazad! Tj, leđima sam okrenut mom gradu. Evo ridžovana, kao u gradskom busu pre 5 godina. A ispostavilo se da je karta sa sutrasnjim datumom, pa je ridži, tj prosedi odneo kartu u nepoznatom pravcu, radi provere. Pa dobro... Samo da mi ne uđe kontrola.
Dosta.
Čitam vesti na mobilnom, i kao da je čovek ostao bez bubrega, a da to nije znao, pa je ministarstvo poslalo ekipu da to proveri.
Charlie the Unicorn, Serbian edition.
Poslednjih par dana sam slušao neki onlajn radio na kom su pevale neke hodže. Nisam razumeo tekst, ali je pevanje bilo lepo, pa sam resio da otvorim kafić, da puštam tu stanicu, i da otmem klijentelu Šeherezadi. Ne, stvarno, u nas se sluša svašta. I o luku i sarmama, kafanama i kockarnicama, ženama i muškarcima, a bogme i o lekovima, alkoholu i drogama. Ali, sve je to u duhu naroda. Običaji, rekao bi pop jutros. A običaji nisu pravila.
Srbi su narod pun običaja, a koliko ljudi, toliko i običaja, pa puta dva. Kao ono, dva Srbina, 3 partije. Pa Boga pitaj ko pije a ko plaća. U stvari, zna se i ko pije i ko plaća, samo je pitanje ko pije više, jer svi plaćaju isto. Politika, nevladine organizacije, protesti i životni standard, sve je to aut. Čak je i tenis postao aut, iako je Nole mislio da je loptica ipak bila u polju. Mada, možda mu je sunce išlo u oči, pa nije video. A fudbal je totalno in, pogotovo domaći. Mnogo INostranih pojačanja. In je i pravoslavlje, u stvari, in je pokazivati i dokazivati svoju veru, prekrstiti se kad se prođe pored crkve. Kako li je tek ljudima koji pored crkve žive? Mora da beže u islam, da se ne bi umorili od pokreta rukom.
A sta reći o belim pantalonama i belim patikama na ovakvo vreme? Pa ništa, nema svrhe.
Vozio sam se taksijem večeras po Novom Sadu, i nasmejao se na cenu.
Popričam sa taksistom, kaže da navuče 30 do 40 hiljada mesečno. Start 25, minimalna vožnja 100. Druga tarifa je za državne praznike i vangradske vožnje. Noću vazi prva. U Beogradu uđeš u taksi, a start 120. Kao da je leteći. Baš ću da pitam nekog taksistu koliko mu ostane kinte mesečno. Mora da bude najmanje 100 hiljada, kad su tolike cene. Pa kukaju. Eh, dobar nam je životni standard ako je tako. Ma prosto idealan. Zanimljivo je i to što u NS svi taksisti voze nova kola, udobna, prostrana, sa klima uređajima... Možda onda ovi naši ipak ne zarađuju velike pare... Pa ko će ga znati. Znam ja! Skuplje je gorivo kod nas, definitivno. A dok ne pojeftini, ostaje nam taban turs, pouzdan i jeftin, jedino malo ume da okasni...